Пређи на садржај

Histaminski H3 receptor

С Википедије, слободне енциклопедије
Histaminski receptor H3
Identifikatori
Simboli HRH3; GPCR97; HH3R
Vanjski ID OMIM604525 MGI2139279 HomoloGene5232 IUPHAR: H3 GeneCards: HRH3 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 11255 99296
Ensembl ENSG00000101180 ENSMUSG00000039059
UniProt Q9Y5N1 P58406
RefSeq (mRNA) NM_007232.2 NM_133849.2
RefSeq (protein) NP_009163.2 NP_598610.1
Lokacija (UCSC) Chr 20:
60.79 - 60.8 Mb
Chr 2:
179.83 - 179.84 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Histaminski H3 receptori su izraženi u centralnom nervnom sistemu i u manjoj meri u perifernom nervnom sistemu, gde oni deluju kao autoreceptori u presinaptičkim histaminergičkim neuronima, i takođe kontrolišu promet histamina putem povratne inhibicije sinteze i oslobađanja.[1] H3 receptor takođe presinaptički inhibira otpuštanje brojnih drugih neurotransmitera (i.e. on deluje kao inhibitorni heteroreceptor) uključujući, ali verovatno ne samo dopamina, GABA, acetilholina, noradrenalina, i serotonina.

Genska sekvenca H3 receptora je samo oko 22% i 20% homologna sa H1 i H2 receptorima respektivno.

Tkivna distribucija

[уреди | уреди извор]

Poput svih histaminskih receptora H3 receptor je G protein spregnuti receptor. H3 receptor je spregnut sa Gi G proteinom, tako da dovodi do inhibicije formiranja cAMP. Takođe, β i γ podjedinice interaguju sa N-tipom naponom kontrolisanog kalcijumskog kanala, da redukuju dejstvo potencijalom posredovanog uliva kalcijuma i tako redukuju otpuštanje neurotransmitera.

H3 receptori funkcionišu kao presinaptički autoreceptori na histaminskim neuronima.[2]

Raznovrsnost izražavanja H3 receptora širom korteksa i podkorteksa je indikacija njegove sposobnosti da moduliše otpuštanje velikog broja neurotransmitera.

H3 receptori učestvuju u kontroli sitosti.[3]

Postoji najmanje šest izoformi H3 receptora kod ljudi, i više od 20 je otkriveno do sada računajući druge vrste.[4] Kod pacova je do sad otkriveno šest podtipova H3 receptora, dok su kod miševa poznate tri.[5] Ti podtipovi imaju suptilne razlike u pogledu farmakologije (kao i distribucije, sudeći po istraživanjina na pacovima), ali njihove precizne fiziološke uloge nisu razjašnjene.

Histamin
=== Agonisti ===

Nisu poznati terapeutski proizvodi koji deluju kao selektivni agonisti za H3 receptore. Postoji nekoliko jedinjenja koja se koriste kao istraživačka oruđa koja su u znatnoj meri selektivni agonisti. Neka od njih su:

Antagonisti

Primeri antagonista su:[7]

Terapeutski potencijal

[уреди | уреди извор]

Ovaj receptor je predložen za biološki cilj u tretiranju poremećaja sna.[9] Takođe se smatra da modulacija dejstva ovog receptora može da nađe primenu u tretmanu neuropatičkog bola.[10]

Usled njegove sposobnosti modulacije drugih neurotransmitera, ligandi H3 receptora se istražuju za lečenje brojnih neuroloških poremećaja, uključujući gojaznost (zbog interakcije histaminskog i oreksinskog sistema), poremećaja kretanja (zbog modulacije dopamina i GABA putem H3 receptora u bazalnim ganglijama), šizofrenije i ADHD.[11]

  • 1983 - H3 receptor je farmakološki identikovan.[12]
  • 1988 - Utvrđeno je da H3 receptor posreduje inhibiciju otpuštanja serotonina moždanoj kori pacova.[13]
  • 1997 - Pokazano je da H3 receptori modulišu ishemično otpuštanje norepinefrina kod životinja.[14]
  • 1999 - H3 receptor je kloniran[15]
  • 2000 - H3 receptori se nazivaju "novim kursom ishemije miokarda"[16]
  • 2002 - H3(-/-) miš (miš bez ovog receptora)[17]
  1. ^ West RE, Zweig A, Shih NY, Siegel MI, Egan RW, Clark MA (1990). „Identification of two H3-histamine receptor subtypes”. Mol. Pharmacol. 38 (5): 610—3. PMID 2172771. Архивирано из оригинала (abstract) 21. 11. 2008. г. Приступљено 15. 07. 2012. 
  2. ^ „InterPro: IPR003980 Histamine H3 receptor”. InterPro. European Bioinformatics Institute. 
  3. ^ Attoub S, Moizo L, Sobhani I, Laigneau JP, Lewin MJ, Bado A (2001). „The H3 receptor is involved in cholecystokinin inhibition of food intake in rats”. Life Sci. 69 (4): 469—78. PMID 11459437. doi:10.1016/S0024-3205(01)01138-9. 
  4. ^ Bakker, RA (2004). „Histamine H3-receptor isoforms”. Inflamm. Res. 53 (10): 509—16. PMID 15597144. doi:10.1007/s00011-004-1286-9. 
  5. ^ Rouleau A, Héron A, Cochois V, Pillot C, Schwartz JC, Arrang JM (2004). „Cloning and expression of the mouse histamine H3 receptor: evidence for multiple isoforms”. J. Neurochem. 90 (6): 1331—8. PMID 15341517. doi:10.1111/j.1471-4159.2004.02606.x. 
  6. ^ Krueger KM, Witte DG, Ireland-Denny L, Miller TR, Baranowski JL, Buckner S, Milicic I, Esbenshade TA, Hancock AA. G protein-dependent pharmacology of histamine H3 receptor ligands: evidence for heterogeneous active state receptor conformations. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 2005 Jul;314(1):271-81. PMID 15821027
  7. ^ Tedford CE, Phillips JG, Gregory R, Pawlowski GP, Fadnis L, Khan MA, Ali SM, Handley MK, Yates SL (1999). „Development of trans-2-(1H-imidazol-4-yl) cyclopropane derivatives as new high-affinity histamine H3 receptor ligands”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 289 (2): 1160—8. PMID 10215700. Архивирано из оригинала (abstract) 07. 01. 2009. г. Приступљено 16. 07. 2012. 
  8. ^ Esbenshade TA, Fox GB, Krueger KM, Baranowski JL, Miller TR, Kang CH, Denny LI, Witte DG, Yao BB, Pan JB, Faghih R, Bennani YL, Williams M, Hancock AA. Pharmacological and behavioral properties of A-349821, a selective and potent human histamine H3 receptor antagonist. Biochemical Pharmacology. 2004 September 1;68(5):933-45. PMID 15294456
  9. ^ Passani MB, Lin JS, Hancock A, Crochet S, Blandina P (2004). „The histamine H3 receptor as a novel therapeutic target for cognitive and sleep disorders”. Trends Pharmacol. Sci. 25 (12): 618—25. PMID 15530639. doi:10.1016/j.tips.2004.10.003. 
  10. ^ Medhurst SJ, Collins SD, Billinton A, Bingham S, Dalziel RG, Brass A, Roberts JC, Medhurst AD, Chessell IP (2008). „Novel histamine H3 receptor antagonists GSK189254 and GSK334429 are efficacious in surgically-induced and virally-induced rat models of neuropathic pain.”. Pain. 138 (1): 61—78. PMID 18164820. doi:10.1016/j.pain.2007.11.006. 
  11. ^ Leurs R, Bakker RA, Timmerman H, de Esch IJ (2005). „The histamine H3 receptor: from gene cloning to H3 receptor drugs”. Nature reviews. Drug discovery. 4 (2): 107—20. PMID 15665857. doi:10.1038/nrd1631. 
  12. ^ Arrang JM, Garbarg M, Schwartz JC (1983). „Auto-inhibition of brain histamine release mediated by a novel class (H3) of histamine receptor”. Nature. 302 (5911): 832—7. PMID 6188956. doi:10.1038/302832a0. 
  13. ^ Schlicker E, Betz R, Göthert M (1988). „Histamine H3 receptor-mediated inhibition of serotonin release in the rat brain cortex”. Naunyn Schmiedebergs Arch. Pharmacol. 337 (5): 588—90. PMID 3412497. doi:10.1007/BF00182737. 
  14. ^ Hatta E, Yasuda K, Levi R (1997). „Activation of histamine H3 receptors inhibits carrier-mediated norepinephrine release in a human model of protracted myocardial ischemia”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 283 (2): 494—500. PMID 9353362. Архивирано из оригинала (abstract) 30. 06. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012. 
  15. ^ Lovenberg TW, Roland BL, Wilson SJ, Jiang X, Pyati J, Huvar A, Jackson MR, Erlander MG (1999). „Cloning and functional expression of the human histamine H3 receptor”. Mol. Pharmacol. 55 (6): 1101—7. PMID 10347254. Архивирано из оригинала (abstract) 06. 09. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012. 
  16. ^ Levi R, Smith NC (2000). „Histamine H3-receptors: a new frontier in myocardial ischemia”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 292 (3): 825—30. PMID 10688593. Архивирано из оригинала (abstract) 02. 12. 2008. г. Приступљено 16. 07. 2012. 
  17. ^ Toyota H, Dugovic C, Koehl M, Laposky AD, Weber C, Ngo K, Wu Y, Lee DH, Yanai K, Sakurai E, Watanabe T, Liu C, Chen J, Barbier AJ, Turek FW, Fung-Leung WP, Lovenberg TW (2002). „Behavioral characterization of mice lacking histamine H3 receptors”. Mol. Pharmacol. 62 (2): 389—97. PMID 12130692. doi:10.1124/mol.62.2.389. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]